Toksična pozitivnost predstavlja kada pozitivnost postane toksična odnosno kada, ulazimo u fazu gde se poriče postojanje negativnih događaja. Ovo izbegavanje suočavanja sa stvarnošću i činjenicama dovodi do gubitka kontakta s realnim životom i onemogućava nam da se nosimo sa problemima na zdrav način.

Osobe koje su toksično pozitivne veruju da bi svi ljudi trebalo da na svoja iskustva gledaju s optimizmom, čak i kada su ta iskustva duboko tragična. Takav stav može kod njih stvoriti lažnu sliku da su sposobne da se izbore sa svim teškoćama, dok zapravo potiskuju teške emocije i ignorišu stvarne probleme. Vremenom, kroz izraženu pasivnu agresivnost, osećaju potrebu da ubeđuju i druge da je njihov način razmišljanja jedini ispravan.

Ovakva vrsta pozitivnosti guši negativne emocije, što može dovesti do anksioznosti i depresije. Takođe, može ostaviti utisak da ponižavate tuđu tugu i vršite pritisak na ljude da se pretvaraju da su srećni, čak i kada su opravdano tužni. Taj pritisak često rezultira netaktičnim i prebrzim očekivanjima, pa i nametanjem da osoba koja je doživela gubitak „krene dalje“ ili pronađe pozitivno u svom gubitku. Ovakav pristup može izazvati različite nivoe griže savesti kod osobe kojoj se nameće.

Poželjno je biti pozitivan, ali je važno dozvoliti sebi da budete tužni kada za to postoji razlog. Psiholozi ističu prednosti pozitivnog razmišljanja i pružaju dokaze da ono može poboljšati ukupno mentalno zdravlje. Na primer, jedno istraživanje iz 2018. godine sprovedeno na studentima pokazalo je da pozitivan stav doprinosi jačem samopoštovanju i motivaciji, uz smanjenje rizika od suicidnih misli.

Ipak, naučnici takođe napominju da pozitivno razmišljanje nije nešto što možete jednostavno uključiti kao prekidač, naročito kada se ne osećate tako. Nije rešenje za sve situacije. Proces žalovanja je prirodna reakcija na dramatične situacije ili gubitke. Kada se ovaj proces odvija prirodno, manja je verovatnoća za razvoj depresivnih stanja. Međutim, ako sebe prisiljavate da na tragediju gledate isključivo pozitivno ili vas neko drugi na to prisiljava, takav pritisak može imati suprotan efekat.

Zakažite svoju online terapiju već danas.

Kada pozitivnost postane toksična i bez granica, može dovesti do poricanja stvarnih problema, izbegavanja suočavanja sa činjenicama i stvarnim životom, što može rezultirati dodatnim mentalnim poteškoćama.

Primeri toksične pozitivnosti

U poređenju toksične pozitivnosti i zdravog pozitivnog stava, postoji jasna razlika koja se ne odnosi samo na period nakon tragičnog gubitka, već može biti trajno stanje svesti. Evo nekoliko primera:

Reći roditelju koji je izgubio dete da bude srećan jer bar može imati decu, za razliku od onih koji ne mogu.

Izjaviti nakon tragičnog događaja da se „sve dešava s razlogom.“

Stalno podsticati nekoga da se fokusira na pozitivne aspekte gubitka.

Insistirati da neko prevaziđe svoju tugu ili patnju i usredsredi se isključivo na dobre stvari.

Etiketirati ljude koji su uvek pozitivni kao jedine ispravne, dobre i simpatičnije od drugih.

Vršiti pritisak na ljude da napreduju bez obzira na situacije sa kojima se suočavaju, kao što je: „Dok smo u COVID-19 izolaciji, treba da vežbaš kod kuće, da čitaš, da se baviš nekim hobijem, da ne gubiš vreme.“

Zanemariti nečiju objektivnu zabrinutost rečenicom: „Uvek može biti gore.“

Kako izbeći upadanje u zamku toksične pozitivnosti? Evo nekoliko saveta:

Prihvatite sve emocije: Dozvolite sebi i drugima da osećaju i izražavaju sve emocije, uključujući tugu, bes i frustraciju. Normalno je biti tužan ili ljut kada se suočavate s teškim situacijama.

Validirajte tuđa osećanja: Umesto da odmah nudite rešenja ili pozitivne fraze, saslušajte ljude i priznajte njihove emocije. Rečenice poput „Razumem da ti je teško“ mogu biti mnogo korisnije od „Pogledaj na svetlu stranu.“

Budite realni: Pozitivan stav je važan, ali takođe je važno priznati realnost situacije. Suočavanje s problemima je ključ za njihovo rešavanje.

Ne forsirajte optimizam: Ne pokušavajte da sebe ili druge prisilite na optimizam. Prirodno je imati i pozitivne i negativne trenutke.

Fokusirajte se na podršku: Umesto da nudite površne fraze, pružite stvarnu podršku. Pitajte kako možete pomoći ili jednostavno budite prisutni za osobu koja prolazi kroz težak period.

Izbegavajte minimiziranje problema: Fraze poput „Uvek može biti gore“ mogu delovati kao da zanemarujete nečije brige. Umesto toga, priznajte ozbiljnost situacije.

Negujte empatiju: Pokušajte da razumete kako se drugi osećaju i stavite se u njihovu situaciju. Empatičan pristup pomaže u pružanju prave podrške.

Razlikujte zdravu i toksičnu pozitivnost: Prepoznajte razliku između održavanja pozitivnog stava i negiranja ili minimiziranja negativnih emocija. Zdrava pozitivnost omogućava suočavanje s problemima, dok toksična pozitivnost negira stvarne osećaje.

Ovi koraci mogu pomoći u izbegavanju toksične pozitivnosti i omogućiti zdraviji, empatičniji pristup sebi i drugima.

Ako Vam je potrebna stručna pomoć, svoju  terapiju možete zakazati ovde.