Vreme ฤitanja: 5 minuta.
Stres pred ispit, proizlazi iz duboko ukorenjenog instinkta „bori se ili beลพi“, koji je deo naลกe ljudske evolucije. Ovaj mehanizam se aktivira kada se telo suoฤi sa izazovima, a rezultat je luฤenje hormona stresa poput adrenalina, kortizola i norepinefrina. Tokom vremena, naลกa reakcija na stresne situacije evoluirala je i prilagoฤavala se, tako da se sliฤni odgovori javljaju u razliฤitim okolnostima, ukljuฤujuฤi period pre, tokom i nakon stresnih dogaฤaja kao ลกto su ispiti ili testovi koji procenjuju naลกe znanje, veลกtine i sposobnosti.
Spremnost
Spremnost je kljuฤna za postizanje uspeha! Kada se potpuno posvetite pripremi za ispit, smanjujete ลกanse da vas obuzmu panika i strah. Stoga, ne ostavljajte uฤenje za poslednji trenutak; poฤnite na vreme i angaลพujte se ลกto pre.
Na temelju vaลกeg iskustva s uฤenjem, moลพete sami proceniti optimalno vreme potrebno za pripremu za odreฤeni ispit i usvajanje gradiva. ล to ste bolje pripremljeni, to ฤete viลกe imati kontrolu tokom samog ispita. Oseฤaj spremnosti, bez straha i treme, pomoฤi ฤe vam da se lakลกe nosite sa stresom i da sve viลกe postajete samouvereni. Posvetite dovoljno vremena ponavljanju gradiva kako biste ga utvrdili i veลพbali izlaganje, ฤime dodatno smanjujete moguฤnost pojave panike.
Visoki ciljevi
Postavljanje previsokih ciljeva moลพe dovesti do prevelikog pritiska na sebe i eventualnog neuspeha u ostvarenju tih ciljeva.
To ne znaฤi da treba da ostanete unutar svoje zone komfora ili se drลพite iskljuฤivo proverenih metoda. Naprotiv, vaลพno je da budete realistiฤni u postavljanju ciljeva. Povremeno podizanje nivoa izazova moลพe biti korisno za vaลก liฤni razvoj. Postepeno navikavanje na veฤe izazove omoguฤava vam da nauฤite kako da se nosite s najzahtevnijim situacijama. Ako postavite i ostvarite neลกto viลกi cilj, to ฤe vas dodatno motivisati da se suoฤite s joลก veฤim izazovima. Na taj naฤin, izbegavate postavljanje nerealnih ciljeva i uvek imate ciljeve koji su ostvarivi i realni.
Zakaลพite svoju online terapiju veฤ danas.
Prepoznajte stres
Stres moลพe imati razliฤite manifestacije, od oseฤaja nelagodnosti i nemira do fiziฤkih simptoma poput glavobolja ili ozbiljnijih zdravstvenih problema. Svako od nas reaguje na stres na svoj naฤin, zbog ฤega je vaลพno nauฤiti prepoznati svoje simptome stresa kako biste znali kako da se nosite s njima. Kljuฤno je ostati smiren u tim trenucima i prihvatiti da je stres normalan deo ljudskog iskustva, ne pokazujuฤi da ste nesposobni, veฤ jednostavno ljudi.
Nauฤite kako da se opustite
Kada osetite kako vas obuzima nemir, moลพda primetite da vam se dlanovi znoje, a glas podrhtava. U tom trenutku, vreme je da isprobate tehnike disanja i koncentracije. Duboko disanje i pozitivne misli mogu vam pomoฤi da se smirite, ali vaลพno je znati da ove veลกtine zahtevaju praksu kako bi bile efikasne. Na internetu moลพete pronaฤi mnogo saveta o tehnikama disanja i meditacije, ili se obratite struฤnjaku u savetovaliลกtu za mlade i studente.
Afirmacije su takoฤe korisne; uverite sebe da moลพete prevaziฤi negativne misli i nelagodu, i veฤ ste na pola puta ka pobedi nad stresom.
Muzika je poznata po svom pozitivnom i opuลกtajuฤem delovanju na telo. Napravite plejlistu omiljenih pesama koje vas opuลกtaju i sluลกajte ih kada osetite stres.
Takoฤe, odreฤene biljke su poznate kao odliฤni borci protiv stresa. Moลพete probati ฤaj od kamilice, koji je poznat po svom umirujuฤem dejstvu.
Potraลพite pomoฤ
Sve ovo moลพe biti korisno ako niste osoba koja se suoฤava s nepomirljivim tremorom, kada niลกta ne pomaลพe. Ako se zaista borite s tim i ne moลพete da kontrolirate svoje misli i stres, potraลพite struฤnu pomoฤ i savete kako biste konaฤno reลกili problem.
Ako Vam je potrebna struฤna pomoฤ, svoju partnersku terapiju moลพete zakazati ovde.
