Prokrastinacija predstavlja odlaganje započinjanja obaveza i zadataka koje bi trebalo da obavimo. Ovaj proces počinje percepcijom određene aktivnosti kao neprijatne, teške ili dosadne, što nas navodi da se okrenemo drugim, manje bitnim aktivnostima.

Glavni cilj odugovlačenja je izbegavanje neprijatnih osećanja.

Prokrastinacija se najčešće pominje u kontekstu školskih, akademskih i poslovnih obaveza, ali se javlja i u drugim aspektima života. Na primer, možete odlagati započinjanje dijete, prekidanje loših odnosa, prestanak impulsivne kupovine, susret sa nekim… Takođe, možemo govoriti o prokrastinaciji kada izbegavate korišćenje kapi za oči zbog neprijatnosti koje one izazivaju, čime rizikujete pogoršanje zdravstvenog stanja. Spisak je dugačak.

Zašto prokrastiniramo?

Nekada se prokrastinacija smatrala lenjošću, neodgovornošću, opuštenošću ili nedostatkom motivacije. Kako postaje sve prisutnija pojava, istražuju se i razumeju njeni uzroci.

Kada je prisutna velika želja za uspehom, često se javlja i strah od neuspeha. Kao rezultat ovih suprotstavljenih sila, može nastati osećaj zaglavljenosti i kompromisno rešenje – odlaganje obaveza. U ovom slučaju, prokrastinacija se temelji na pogrešnoj formuli:

Uspešnost u izvršavanju zadatka = vrednost vaše ličnosti

Na primer, „Ako ne položim ispit, to znači da sam glup i nesposoban“. Ili, „Ako ne uspem u ovom projektu, to znači da nisam kompetentan“.

Ako kroz život nosite poruku „Sve što radim mora biti savršeno“, verovatno često prokrastinirate. Perfekcionizam vam oduzima mnogo energije, jer znate da ćete se svakom zadatku posvetiti do krajnjih granica, pa je lakše odlagati njihov početak.

Problem niske tolerancije na frustraciju otežava započinjanje aktivnosti koje izazivaju neprijatne emocije. Teško vam je da istrajete u teškim i dosadnim zadacima, jer izazivaju osećaj neizdrživosti, anksioznosti i nesigurnosti.

Ne možemo reći da prokrastinacija nema svoju funkciju. Zamislite situaciju u kojoj ste sa malo uloženog truda postigli odličan rezultat i pomislili: „Baš sam sposoban/na, nisam se uopšte spremao/la za ovu prezentaciju, a bio/la sam jedan/na od najboljih na konferenciji“. Ili, potpuno drugačije: „Nije čudo što sam bio/la među najgorima na konferenciji kad se nisam uopšte spremao/la; da jesam, sigurno bih bio/la među najboljima“. U oba slučaja, prokrastinacija štiti vaše samopouzdanje.

Kako se izboriti sa prokrastinacijom?

Šizoidni poremećaj ličnosti: karakteriše se nesposobnošću sklapanja bliskih intimnih prijateljstava, usamljeničkim načinom života i poteškoćama u izražavanju emocija. Osoba sa šizoidnim poremećajem ličnosti obično ne želi bliske odnose, bira da bude sama i čini se da ne mari za pohvale ili kritike drugih.

Pokušajte da razumete šta vas navodi na prokrastinaciju. Kada shvatite koren problema, lakše ćete ga rešiti.

Obratite pažnju na izgovore koje koristite. Na primer, „Sutra će biti bolje“, „Ne žuri“. Zatim se zapitajte: „Šta znači ‘ne žuri’?“ i „Zašto bi sutra bilo bolje?“. Iskren odgovor će vam pokazati da nema garancije da će sutra biti bolje. Umesto da se oslanjate na magičnu promenu sutrašnjeg dana, možete poboljšati sutrašnji dan tako što ćete delovati danas.

Primetite koje aktivnosti obavljate kako biste izbegli prioritetni zadatak. Da li čitate ovaj tekst umesto da radite? Da li dremate umesto da učite za ispit? Da li umesto rešavanja neprijatnog sukoba idete u kupovinu?

Odredite prioritete. Iako vam mnoge od ovih aktivnosti donose trenutno olakšanje, setite se da je to samo privremeno i da vas ne vodi ka dugoročnim koristima.

Razvijajte emocionalnu otpornost i izdržljivost. Dopustite sebi da osetite neprijatne emocije vezane za neki zadatak. Podnošenje nelagodnosti i napetosti je dobra vežba za povećanje vašeg praga tolerancije na frustraciju.

Ne zaboravite da budete ljubazni prema sebi. Većina ljudi koja odugovlači sa ispunjavanjem zadataka je stroga prema sebi. Na taj način upadate u još dublji osećaj bespomoćnosti i gubite želju za akcijom.

Zakažite svoju online terapiju već danas.

Kao što možemo primetiti, prokrastinacija nije jednostavna navika koja se može rešiti samo dobrom organizacijom vremena. Potrebno je razumeti kako funkcionišete i kroz vežbu se navikavati na različite načine suočavanja sa stresom. Nemojte očekivati brze promene; strpljivo radite na učenju i usvajanju novih obrazaca ponašanja u situacijama koje ne donose zadovoljstvo. Rešavanje problema prokrastinacije ne samo da poboljšava osećaj efikasnosti, već doprinosi i osećaju kontrole nad sopstvenim životom i povećanju samopouzdanja.

Odlaganje obaveza često donosi veći umor nego njihovo izvršavanje, čak i kada su te obaveze dosadne ili neprijatne.

Iako osećate olakšanje kada odložite neku obavezu, uvek će vas pratiti osećaj pritiska, stresa i nedovršenosti. Promene koje unesete danas olakšaće vam put ka dugoročnim ciljevima kojima težite.

Ako Vam je potrebna stručna pomoć, svoju  terapiju možete zakazati ovde.