Poremećaj ličnosti definiše se kao dugotrajan i neadekvatan obrazac ponašanja koji se značajno razlikuje od društvenih očekivanja.
Ličnost je skup karakteristika koje uključuju način razmišljanja, osećanja i ponašanja, a koje čine osobu jedinstvenom. Na osnovu ličnosti pojedinca, ljudi stiču određeni utisak o njemu. Ličnost određene osobe uglavnom ostaje stabilna tokom vremena.
Poremećaj ličnosti označava obrazac razmišljanja, osećanja i ponašanja koji odstupa od uobičajenog, izaziva teškoće i probleme u svakodnevnom funkcionisanju, i traje duži vremenski period.
Poremećaj ličnosti je dugotrajan obrazac ponašanja koji se značajno razlikuje od očekivanih društvenih normi.
Postoji 10 specifičnih vrsta poremećaja ličnosti.
Ovi poremećaji se obično manifestuju u kasnoj adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi i izazivaju velike probleme u svakodnevnom funkcionisanju.
Bez adekvatnog lečenja, poremećaji ličnosti mogu trajati tokom celog života.
Poremećaji ličnosti utiču na najmanje dve od sledećih oblasti:
– Način razmišljanja o sebi i drugima,
– Način emocionalnog reagovanja,
– Način odnosa sa drugim ljudima,
– Način kontrole ponašanja.
Vrste poremećaja ličnosti:
Antisocijalni poremećaj ličnosti
Karakteriše se zanemarivanjem ili povredom prava drugih osoba. Osobe sa antisocijalnim poremećajem ličnosti ne pridržavaju se društvenih normi, sklone su laganju, zavaravanju i impulsivnom ponašanju.
Izbegavajući poremećaj ličnosti
Karakteriše se ekstremnom stidljivošću, osećajem neadekvatnosti i krajnjom osetljivošću na kritiku. Osobe sa izbegavajućim poremećajem ličnosti možda neće biti voljne da se upuste u emotivne veze osim ako nisu sigurne da im se dopadaju i da će im emocije biti uzvraćene.
Granični poremećaj ličnosti
Odlikuje se nestabilnošću u ličnim odnosima, intenzivnim emocijama, nedostatkom uvida u svoje ponašanje i impulsivnošću. Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti će učiniti sve da izbegnu napuštanje, često imaju samoubilačke tendencije, ispade besa i stalan osećaj praznine.
Zavisni poremećaj ličnosti
Prepoznaje se po tome što osoba u velikoj meri zavisi od mišljenja i prisustva drugih. Osobe sa zavisnim poremećajem ličnosti mogu imati poteškoća u donošenju svakodnevnih odluka bez odobrenja drugih, ili se mogu osećati neprijatno ili bespomoćno kada su same, zbog straha da se ne mogu brinuti o sebi.
Histrionični poremećaj ličnosti
Karakterišu ga preterane emocije i stalno traženje pažnje. Osobe sa histrioničnim poremećajem ličnosti mogu biti neprijatne kada nisu u centru pažnje, često koriste fizički izgled da skrenu pažnju na sebe ili imaju brzo promenljive i preuveličane emocije.
Postoji čitava lepeza poremećaja ličnosti:
Narcisoidni poremećaj ličnosti
Odlikuje se potrebom za stalnim divljenjem i nedostatkom empatije prema drugima. Osoba sa narcisoidnim poremećajem ličnosti može imati grandiozan osećaj sopstvene važnosti i osećaj nadmoćnosti prema drugima.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti
Karakteriše se preteranom zaokupljenošću urednošću, savršenstvom i stalnom kontrolom. Osoba sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti može biti previše fokusirana na detalje ili rasporede, može raditi previše, ne nalazeći vreme za razonodu ili prijatelje, i može biti nefleksibilna u svom moralu i vrednostima.
Paranoidni poremećaj ličnosti: ispoljava se preteranom sumnjičavošću prema drugima i doživljajem drugih ljudi kao zlih i sklonih da im naude. Ljudi sa paranoidnim poremećajem ličnosti često polaze od pretpostavke da će ih ljudi povrediti ili prevariti, pa se zato ne zbližavaju ni sa kim i nikome ne veruju.
Šizoidni poremećaj ličnosti: karakteriše se nesposobnošću sklapanja bliskih intimnih prijateljstava, usamljeničkim načinom života i poteškoćama u izražavanju emocija. Osoba sa šizoidnim poremećajem ličnosti obično ne želi bliske odnose, bira da bude sama i čini se da ne mari za pohvale ili kritike drugih.
Zakažite svoju online terapiju već danas.
Postavljanje dijagnoze
Dijagnozu poremećaja ličnosti postavlja psihijatar nakon sagledavanja dugotrajnih obrazaca funkcionisanja i simptoma koji se ispoljavaju. Dijagnoza se obično postavlja osobama starijim od 18 godina, jer se ličnost mlađih osoba još uvek razvija. Neki ljudi mogu imati više poremećaja ličnosti istovremeno.
Lečenje poremećaja ličnosti
Određene vrste poremećaja ličnosti mogu se uspešno lečiti psihoterapijom. Tokom psihoterapije, pojedinac može steći uvid i svest o svom poremećaju i o tome šta prouzrokuje simptome. Psihoterapeut može pomoći pacijentu da shvati efekte svog ponašanja na druge i nauči ga kako da se lakše nosi sa simptomima. Vrsta lečenja zavisi od specifičnog poremećaja ličnosti, ozbiljnosti simptoma i samog pojedinca.
Ako Vam je potrebna stručna pomoć, svoju terapiju možete zakazati ovde.
