Vreme čitanja: 3 minuta.
Bipolarni poremećaj je kompleksno psihičko stanje koje karakterišu periodične epizode povišenog raspoloženja, pojačane energije i aktivnosti (manija ili hipomanija) u kombinaciji sa epizodama depresije. Ovaj poremećaj najčešće se javlja tokom kasne adolescencije i rane odrasle dobi, što čini ovaj period vrhuncem za njegovu pojavu. Ključno je napomenuti da između ovih epizoda mogu biti dugački periodi bez simptoma, što dodatno otežava dijagnostiku.
Manija, kao jedan od karakterističnih simptoma bipolarnog poremećaja, može se manifestovati u različitim nivoima ozbiljnosti, od euforije do razdražljivosti. Uz to, u maničnim ili depresivnim fazama mogu se pojaviti i psihoze, kao što su halucinacije ili zablude, čiji sadržaj odražava dominantno raspoloženje osobe.
Hipomanija, koja predstavlja blaži oblik manije, traje najmanje četiri dana i karakteriše je prisustvo sličnih simptoma kao kod manije, ali bez značajnog ometanja svakodnevnih aktivnosti ili potrebe za psihijatrijskom hospitalizacijom. Iako neki ljudi doživljavaju hipomaniju kao pozitivno iskustvo, većina osjeća stres zbog toga. Važno je napomenuti da osobe s bipolarnim poremećajem često negiraju problem, iako ga okolina može primijetiti.
Simptomi depresivne faze uključuju osećaj tuge, gubitak interesa za uobičajene aktivnosti, beznađe, poremećaje spavanja i apetita, umor, teškoće s koncentracijom, samoprezir i misli o smrti. Mešovito stanje predstavlja epizodu tokom koje se istovremeno javljaju simptomi manije i depresije, što povećava rizik od suicida zbog kombinacije depresivnih emocija i promena raspoloženja. S obzirom na složenost ovog poremećaja, adekvatno prepoznavanje i lečenje su od izuzetne važnosti za poboljšanje kvaliteta života osoba koje ga imaju.
Bipolarni poremećaj – lečenje
Bipolarni poremećaj se često leči kombinacijom terapije i lekova, uz podršku i edukaciju pacijenta i porodice. Evo nekoliko ključnih metoda lečenja:
Lekovi: Uobičajeni lekovi za lečenje bipolarnog poremećaja uključuju stabilizatore raspoloženja poput litijuma, valproata, lamotrigina ili karbamazepina. Ovi lekovi pomažu u kontroli epizoda manije, hipomanije i depresije. Ponekad se koriste i antipsihotici ili antidepresivi, ali uz oprez zbog potencijalnog izazivanja maničnih epizoda.
Zakažite svoju online terapiju već danas.
Psihoterapija: Terapija može biti od ključnog značaja u upravljanju bipolarnim poremećajem. Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) može pomoći osobama da prepoznaju i promene štetne obrasce mišljenja i ponašanja koji mogu pogoršati simptome. Takođe, terapijski pristupi koji se fokusiraju na stabilizaciju raspoloženja mogu biti korisni.
Edukacija i samopomoć: Osobe s bipolarnim poremećajem i njihovi bližnji trebalo bi da budu educirani o poremećaju, uključujući simptome, moguće okidače i načine upravljanja. Samopomoćne tehnike, poput vođenja dnevnika raspoloženja, redovne fizičke aktivnosti i pravilne ishrane, mogu doprineti stabilizaciji raspoloženja.
Prilagođavanje stila života: Redovan san, izbegavanje alkohola i droga, kao i izbegavanje stresnih situacija može pomoći u smanjenju učestalosti i ozbiljnosti epizoda bipolarnog poremećaja.
Podrška porodice i društva: Imati podršku porodice, prijatelja i grupa za samopomoć može biti od ključne važnosti za osobe koje žive s bipolarnim poremećajem. Razumevanje i podrška okoline mogu znatno olakšati suočavanje s izazovima ovog poremećaja.
