Anksioznost, kako je definisana, obuhvata stanja strepnje, zabrinutosti, straha, nemira ili nelagode, često povezanih s nečim što nosi neizvesnost u ishodu. Međutim, njena prava težina često nadilazi ovu suvoparnu definiciju, izazivajući osjećaj težine i užasa kod onih koji je doživljavaju. Ono što čini anksioznost zastrašujućom jeste aktivacija mehanizma „bori se ili bježi“, nasleđenog od naših davnih predaka.

Kako je došlo do ovoga?

Ovaj mehanizam, koji se automatski pokreće u prisustvu stvarne ili percebirane opasnosti, bio je ključan za preživljavanje u surovim uslovima u kojima su naši preci živeli. Međutim, u današnjem svetu, gde su stvarne fizičke opasnosti često retke ili odsutne, ovaj mehanizam može biti iskrivljen i aktiviran u situacijama koje nisu stvarno opasne, poput javnog nastupa ili važnog ispita.

Svrha ove reakcije je pripremiti telo za akciju u susret stvarnoj fizičkoj opasnosti, mobilizirajući kompleksni sistem telesnih reakcija koje uključuju nervni sistem, nadbubrežne žlezde i srce. Međutim, kada se isti mehanizam aktivira u situacijama koje nisu fizički opasne, rezultat može biti neprijatna, često paralizujuća anksioznost.

Anksiozne osobe često prolaze kroz opisanu „biohemijsku dramu“, što rezultira navedenim simptomima, a kao posledica toga može doći do fizičke i mentalne iscrpljenosti.

Milioni ljudi širom sveta pate od ovog poremećaja, a većina njih nakon medicinskih pregleda dobije potvrdu da su zdravi. Ova činjenica donosi im kratkotrajno olakšanje, ali i dalje se suočavaju s unutrašnjim osećajem da nešto nije u redu sa njima.

Za one koji su skloniji borbi, ovo predstavlja početak traganja za rešenjem situacije (gde anksioznost može biti prolazna „avantura“), dok za one koji su skloniji strahu, to može biti početak povlačenja iz aktivnosti i života. Psihološka struktura, genetske predispozicije i okolnosti određuju u koju će grupu pojedinac pripadati.

Postoje različite vrste anksioznosti koje se manifestuju na različite načine i mestima. Navesti ćemo neke od najčešćih:

anksioznost
  • Nepažnju, koja se može manifestovati kao teškoća u zadržavanju fokusa na zadatku ili čestim promenama aktivnosti.
  • Loše uočavanje detalja, što može dovesti do propuštanja važnih informacija ili grešaka u radu.
  • Teškoće započinjanja i završavanja zadataka, što može rezultirati nedovršenim projektima ili nedostatkom produktivnosti.
  • Problemi s usmeravanjem i regulacijom pažnje, što može ometati efikasno obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
  • Zaboravnost, što može uticati na pamćenje važnih datuma, obaveza ili dogovora.
  • Loše upravljanje vremenom i organizacione sposobnosti, što može izazvati kašnjenje, zaboravljanje obaveza ili neorganizovanost u radnom okruženju.

Zakažite svoju online terapiju već danas.

Socijalna anksioznost – socijofobija

Osoba oseća izuzetno jak strah od toga da će biti kritikovana ili ponižena u svakodnevnim interakcijama s drugim ljudima. Veliki broj ljudi pati od ovog poremećaja.

Na primer, kada vidite govornika na nekom skupu ili na televiziji kako zapinje, štuca i muca dok govori, znajte da upravo prolazi kroz krizu straha i neprijatnosti i pokušava nekako da je prevaziđe.

Slične situacije straha mogu se javiti i tokom ispita, različitih grupnih testova, pa čak i kod pojedinaca prilikom susreta „jedan na jedan“ – upoznavanja drugih ljudi. Primetićete da se takvim osobama dlanovi znoje (hiperhidroza), a glas često podrhtava.

Budući da je socijalna fobija prilično raširena u našem društvu, a mnogi ljudi ni ne razmišljaju o lečenju, često se okreću alkoholu kao „terapiji“, što može dovesti do drugih problema…

Fobije

Osoba oseća izuzetan strah od određenih situacija, pojava ili predmeta. Neke od fobija uključuju strah od visine, letenja avionom, paukova, gmizavaca, patološki strah od bolesti…

Kao primer, možemo uzeti dve naizgled suprotne fobije: agorafobiju i klaustrofobiju.

Agorafobija

Agorafobija je strah od otvorenog prostora. Osoba se ne oseća prijatno kada je napolju, na otvorenom, već se oseća „izloženo“ i ugroženo. U težim slučajevima agorafobije, osoba će pokušati da što pre stigne do „sigurne zone“, tj. mesta gde se oseća manje anksiozno – obično to može biti stan, poznato mesto ili čak mirni kutak gde neće biti uznemirena.

Agorafobija definitivno može biti povezana sa socijalnom fobijom jer poslednje što osoba želi je da njena uznemirenost bude primećena od strane drugih ljudi.

Klaustrofobija

Klaustrofobija je strah od zatvorenog prostora (dakle, suprotno od agorafobije) – mada su brojna istraživanja pokazala da imaju slične korene. Osoba koja pati od klaustrofobije će uložiti velike napore i pretrpeti neprijatnosti samo da bi izbegla boravak u zatvorenom prostoru. Na primer, mogu se popeti i desetak spratova peške samo da bi izbegli vožnju liftom koja bi ih za 30 sekundi dovela do željenog sprata.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)

OKP je anksiozni poremećaj karakterisan neželjenim mislima i ponavljajućim radnjama, idejama i telesnim senzacijama. Osoba ima potrebu da ponavlja radnje poput pranja ruku, proveravanja da li su nešto uradili kako treba, ali ne jednom, već mnogo puta, što ozbiljno narušava kvalitet njihovog svakodnevnog života.

Najčešći simptomi anksioznosti su:

Psihološki:

  • nepodnošljiv strah da će se nešto loše dogoditi (jaka strepnja);
  • strah da budu sami;
  • strah od izlaska napolje;
  • strah od gubitka kontrole nad sobom i ludila itd… 

Telesni:

  • ubrzan rad srca;
  • kratak dah i plitko, ubrzano disanje;
  • osećaj gušenja i nelagode u grudima;
  • mučnina ili osećaj nelagode u želucu;
  • pojačano znojenje;
  • vrtoglavica;
  • napetost u vratu i ukočenost mišića;
  • osećaj utrnulosti pojedinih delova tela…

Simptoma ima još – preko stotinu, ali gornji su najčešći a mogu se javiti i zajedno… Ni malo prijatan osećaj…

Ako Vam je potrebna stručna pomoć, svoju  terapiju možete zakazati ovde.