Anksioznost, kako je definisana, obuhvata stanja strepnje, zabrinutosti, straha, nemira ili nelagode, ฤesto povezanih s neฤim ลกto nosi neizvesnost u ishodu. Meฤutim, njena prava teลพina ฤesto nadilazi ovu suvoparnu definiciju, izazivajuฤi osjeฤaj teลพine i uลพasa kod onih koji je doลพivljavaju. Ono ลกto ฤini anksioznost zastraลกujuฤom jeste aktivacija mehanizma „bori se ili bjeลพi“, nasleฤenog od naลกih davnih predaka.
Kako je doลกlo do ovoga?
Ovaj mehanizam, koji se automatski pokreฤe u prisustvu stvarne ili percebirane opasnosti, bio je kljuฤan za preลพivljavanje u surovim uslovima u kojima su naลกi preci ลพiveli. Meฤutim, u danaลกnjem svetu, gde su stvarne fiziฤke opasnosti ฤesto retke ili odsutne, ovaj mehanizam moลพe biti iskrivljen i aktiviran u situacijama koje nisu stvarno opasne, poput javnog nastupa ili vaลพnog ispita.
Svrha ove reakcije je pripremiti telo za akciju u susret stvarnoj fiziฤkoj opasnosti, mobilizirajuฤi kompleksni sistem telesnih reakcija koje ukljuฤuju nervni sistem, nadbubreลพne ลพlezde i srce. Meฤutim, kada se isti mehanizam aktivira u situacijama koje nisu fiziฤki opasne, rezultat moลพe biti neprijatna, ฤesto paralizujuฤa anksioznost.
Anksiozne osobe ฤesto prolaze kroz opisanu „biohemijsku dramu“, ลกto rezultira navedenim simptomima, a kao posledica toga moลพe doฤi do fiziฤke i mentalne iscrpljenosti.
Milioni ljudi ลกirom sveta pate od ovog poremeฤaja, a veฤina njih nakon medicinskih pregleda dobije potvrdu da su zdravi. Ova ฤinjenica donosi im kratkotrajno olakลกanje, ali i dalje se suoฤavaju s unutraลกnjim oseฤajem da neลกto nije u redu sa njima.
Za one koji su skloniji borbi, ovo predstavlja poฤetak traganja za reลกenjem situacije (gde anksioznost moลพe biti prolazna „avantura“), dok za one koji su skloniji strahu, to moลพe biti poฤetak povlaฤenja iz aktivnosti i ลพivota. Psiholoลกka struktura, genetske predispozicije i okolnosti odreฤuju u koju ฤe grupu pojedinac pripadati.
Postoje razliฤite vrste anksioznosti koje se manifestuju na razliฤite naฤine i mestima. Navesti ฤemo neke od najฤeลกฤih:
- Nepaลพnju, koja se moลพe manifestovati kao teลกkoฤa u zadrลพavanju fokusa na zadatku ili ฤestim promenama aktivnosti.
- Loลกe uoฤavanje detalja, ลกto moลพe dovesti do propuลกtanja vaลพnih informacija ili greลกaka u radu.
- Teลกkoฤe zapoฤinjanja i zavrลกavanja zadataka, ลกto moลพe rezultirati nedovrลกenim projektima ili nedostatkom produktivnosti.
- Problemi s usmeravanjem i regulacijom paลพnje, ลกto moลพe ometati efikasno obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
- Zaboravnost, ลกto moลพe uticati na pamฤenje vaลพnih datuma, obaveza ili dogovora.
- Loลกe upravljanje vremenom i organizacione sposobnosti, ลกto moลพe izazvati kaลกnjenje, zaboravljanje obaveza ili neorganizovanost u radnom okruลพenju.
Zakaลพite svoju online terapiju veฤ danas.
Socijalna anksioznost – socijofobija
Osoba oseฤa izuzetno jak strah od toga da ฤe biti kritikovana ili poniลพena u svakodnevnim interakcijama s drugim ljudima. Veliki broj ljudi pati od ovog poremeฤaja.
Na primer, kada vidite govornika na nekom skupu ili na televiziji kako zapinje, ลกtuca i muca dok govori, znajte da upravo prolazi kroz krizu straha i neprijatnosti i pokuลกava nekako da je prevaziฤe.
Sliฤne situacije straha mogu se javiti i tokom ispita, razliฤitih grupnih testova, pa ฤak i kod pojedinaca prilikom susreta „jedan na jedan“ – upoznavanja drugih ljudi. Primetiฤete da se takvim osobama dlanovi znoje (hiperhidroza), a glas ฤesto podrhtava.
Buduฤi da je socijalna fobija priliฤno raลกirena u naลกem druลกtvu, a mnogi ljudi ni ne razmiลกljaju o leฤenju, ฤesto se okreฤu alkoholu kao „terapiji“, ลกto moลพe dovesti do drugih problema…
Fobije
Osoba oseฤa izuzetan strah od odreฤenih situacija, pojava ili predmeta. Neke od fobija ukljuฤuju strah od visine, letenja avionom, paukova, gmizavaca, patoloลกki strah od bolesti…
Kao primer, moลพemo uzeti dve naizgled suprotne fobije: agorafobiju i klaustrofobiju.
Agorafobija
Agorafobija je strah od otvorenog prostora. Osoba se ne oseฤa prijatno kada je napolju, na otvorenom, veฤ se oseฤa „izloลพeno“ i ugroลพeno. U teลพim sluฤajevima agorafobije, osoba ฤe pokuลกati da ลกto pre stigne do „sigurne zone“, tj. mesta gde se oseฤa manje anksiozno – obiฤno to moลพe biti stan, poznato mesto ili ฤak mirni kutak gde neฤe biti uznemirena.
Agorafobija definitivno moลพe biti povezana sa socijalnom fobijom jer poslednje ลกto osoba ลพeli je da njena uznemirenost bude primeฤena od strane drugih ljudi.
Klaustrofobija
Klaustrofobija je strah od zatvorenog prostora (dakle, suprotno od agorafobije) – mada su brojna istraลพivanja pokazala da imaju sliฤne korene. Osoba koja pati od klaustrofobije ฤe uloลพiti velike napore i pretrpeti neprijatnosti samo da bi izbegla boravak u zatvorenom prostoru. Na primer, mogu se popeti i desetak spratova peลกke samo da bi izbegli voลพnju liftom koja bi ih za 30 sekundi dovela do ลพeljenog sprata.
Opsesivno-kompulzivni poremeฤaj (OKP)
OKP je anksiozni poremeฤaj karakterisan neลพeljenim mislima i ponavljajuฤim radnjama, idejama i telesnim senzacijama. Osoba ima potrebu da ponavlja radnje poput pranja ruku, proveravanja da li su neลกto uradili kako treba, ali ne jednom, veฤ mnogo puta, ลกto ozbiljno naruลกava kvalitet njihovog svakodnevnog ลพivota.
Najฤeลกฤi simptomi anksioznosti su:
Psiholoลกki:
- nepodnoลกljiv strah da ฤe se neลกto loลกe dogoditi (jaka strepnja);
- strah da budu sami;
- strah od izlaska napolje;
- strah od gubitka kontrole nad sobom i ludila itdโฆย
Telesni:
- ubrzan rad srca;
- kratak dah i plitko, ubrzano disanje;
- oseฤaj guลกenja i nelagode u grudima;
- muฤnina ili oseฤaj nelagode u ลพelucu;
- pojaฤano znojenje;
- vrtoglavica;
- napetost u vratu i ukoฤenost miลกiฤa;
- oseฤaj utrnulosti pojedinih delova telaโฆ
Simptoma ima joลก โ preko stotinu, ali gornji su najฤeลกฤi a mogu se javiti i zajednoโฆ Ni malo prijatan oseฤajโฆ
Ako Vam je potrebna struฤna pomoฤ, svojuย terapiju moลพete zakazati ovde.
