Granice i lični prostor

Kada govorimo o telu, umu ili duši, slom se neizbežno događa onima koji su odgajani da ugađaju drugima do te mere da ni ne znaju gde oni prestaju, a gde počinju drugi. Tuđe emocije i potrebe prečesto pretežu nad našim osećanjima i željama.

Niko ne bi trpeo stalno kršenje svojih granica ako veruje da zaslužuje odmor, san, pauzu, uživanje, zabavu, bogatstvo i sve lepote koje život nudi. Često dajemo više nego što možemo i ne postavljamo zdrave granice, jer duboko u nama leži uplašeno dete koje se boji da će biti ismevano, zanemareno ili napušteno ako ne ispunjava očekivanja drugih.

Zato često propustimo da postavimo granice iz straha da nas drugi neće voleti ili prihvatiti ako to učinimo.

Šta su granice?

Granice su mesta gde se završava „Ja“ i gde počinje druga osoba. One predstavljaju međe koje postavljamo kako bismo odredili šta ćemo prihvatiti, a šta ne, šta ćemo tolerisati, a šta ne. Granice su prirodne i automatski ih određujemo. Kada telo dosegne svoj limit, osećamo fizičku bol. Kada emocionalni sistem dostigne svoju granicu, osećamo bes, tugu ili patnju.

Zakažite svoju online terapiju već danas.

Gde su prirodne granice?

Morate ih osetiti fizički ili emocionalno. Kada neutralno iskustvo prelazi u negativno, i kada počnete da patite – fizički, mentalno ili emocionalno – znate da ste prešli granicu.

Na primer, ako vas dodirne neko i taj dodir vam izaziva nelagodu. Ako slušate nešto što vam se ne dopada i osećate se neprijatno. Ako osećate grč kada vam prijatelj predlaže da podelite račun za večeru, iako ste svi osim vas već podelili flašu vina. Ako vas šef tera da radite prekovremeno bez prethodnog dogovora o tome. Ako vas partner neprestano ponižava i kritikuje vašu osećajnost.

Negativna iskustva su deo života i ne možemo ih potpuno izbeći, ali to ne znači da ne možemo stvoriti bolji život. Ako želimo više radosti i uzbuđenja, moramo početi da postavljamo granice.

Kako da postavimo granice?

Prvo, prepoznajte granice koje već postoje. Ne izmišljamo ništa novo; samo izražavamo potrebe i želje koje su bile prisutne ispod površine. Rešite se iskustava koja nećete tolerisati jer nisu zdrava za vas i ne donose vam dobrobit. Prepoznavanje granica omogućava nam da se pobrinemo za svoje fizičke, emocionalne, energetske, mentalne i materijalne potrebe.

Šta dobijamo ako postavimo granice?

Kada postavimo zdrave granice, ispunjavamo svoje želje i zadovoljavamo svoje potrebe. Oslanjamo se na vlastitu vrednost i samopouzdanje. To nam omogućava da drugim ljudima u našem životu omogućimo da preuzmu odgovornost za svoje želje i potrebe. Svaka osoba treba da postavi granice i da ih održava, a kada to radimo autentično, nikada nećemo naštetiti drugoj osobi ili njenim granicama.

Za osobe sklone ugađanju drugima, ovaj potez može izgledati radikalno, kao i postavljanje sebe kao prioriteta, zajedno sa pravom na lični komfor i ispunjenje svojih želja.

Veštine postavljanja granica

1. Prvi korak: Priznajte da sami prelazite svoje granice. Svi prelazimo svoje granice ako ih ne postavimo ili ne saopštimo. Odgovornost je na vama da prepoznate, postavite i komunicirate granice koje su vam potrebne.
2. Drugi korak: Popišite svoje granice. Razmislite o granicama koje ste već postavili i kako ih održavate. Napravite listu granica koje niste postavili, ali biste trebali, i rangirajte ih prema važnosti.
3. Treći korak: Pobijedite kozavisnost. Kozavisnost je navika stavljanja tuđih potreba ispred svojih. Osvestite svoje želje i naučite kako da ostanete u skladu s njima.
4. Četvrti korak: Otkrijte svoj podsvesni um. Uverenja iz detinjstva mogu ograničavati vaše ponašanje. Prepoznajte skrivene obaveze i izgovore kako biste postavili zdrave granice.
5. Peti korak: Pretvorite privremenu nelagodu u nešto korisno. Postavljanje granica može biti nelagodno, ali je neophodno za ostvarivanje željenih rezultata. Emocije su promenljive i neće trajati zauvek.
6. Šesti korak: Zamislite svoju osnaženu budućnost. Vizija pozitivnih mogućnosti nakon postavljanja granica može vam dati samopouzdanje i hrabrost za donošenje boljih odluka.
7. Sedmi korak: Napišite svoj scenario. Postavite svoje granice jasno i precizno. Na primer: „Kada uradiš X, osećam se Y. Da li si voljan da to prestaneš?“ Ako osoba ne reaguje, recite šta ćete učiniti da se zaštitite.
8. Osmi korak: Odredite svoje početničke granice. Postavljanje jednostavnih granica može vam pomoći da izgradite samopouzdanje i pripremite se za važnije granice.
9. Deveti korak: Postavite osnovne granice. Kada savladate veštinu postavljanja granica, odredite svoju donju granicu koja je ključna za vaše blagostanje.
10. Deseti korak: Ponavljajte sve dok ne postignete željene rezultate. Postavljanje granica je proces. Ponavljanjem i upornošću, oslobodićete se starih problema i naučiti kako da se brinete za sebe.

Zapamtite, ovo je vaš život. Niko drugi ne snosi odgovornost za njega i niko drugi nema pravo da vam kaže šta je najbolje za vas.